Pistaci sadnica

Dostize maksimalnu visinu od 10 metara.

Ima 100 godina životni vek i maksimalnu kolicinu roda dostize nakon 15 godina.

Biljka rodom iz tople regije, pistaći mogu da izdrže temperature niže od –30 stepeni u našem okruženju.

Može da se uzgaja na sunčanim mestima, može da izdrži toplotu, sušu, i efikasno koristi podzemnu vodu, i ima jak korenski sistem.

pogoduju mu sva zemljista osim mocvarnih.

Opis

Pistaći su drvena kultura koja je član porodice Rujevka (Anacardiaceae). Sa izuzetkom zimske varijante, to je lisnata kultura. Potiče iz jugozapadne Azije i brzo se proširio svetom. Pistaći su prilagodljivi toplijim klimatskim uslovima i uzgajaju se duž obale. Čuva oblik žbuna ili oblik niskog drveta. Arheološka otkrića pokazuju da je drveće pistaća uzgajano pre 9.000 godina, što pokazuje značajne ekonomske prednosti tog voća.

Morfološke osobine pistaća

Pistaći su vrsta  voća. Može da dostigne visinu od 10 metara i može da živi 100 godina. Za jednostavnije žetve u konvencionalnom uzgoju, poželjne su niže vrste uzgoja, a najbolji prinos se može predvideti posle 20 godina starosti. Drvo ima sivu koru i tamno zeleno lišće. Mlađe grane su braon boje. Na jednoj peteljci bude 3 do 5 listova. Cvetanje se odvija u martu pre listanja, a sitno cveće raspoređeno je u cvetove metle. Grananje korena omogućava mu da dostigne dubine do 7 metara. Plod pistaći je prečnika 2 cm i dugačak 1 do 2 cm. Prekrivena je školjkom koja je bež boje i koja lagano puca tokom sazrevanja ploda.

Agroekološki uslovi gajenja pistaća

Zemljište

Pistaći nisu posebno zahtevni tipom zemljista za uzgoj jer korenski sistem grananja raste duboko. Pistaći moraju odmah da se zasade na terenu gde je namenjen uzgoj jer se za ovu dugoročnu kulturu ne savetuju presadjivanje. jedino mu ne pogoduje mocvarno zemljiste

Temperatura

Pistaći su biljka sa toplih podnevlja, a na našim lokacijama uzgajanje daje najfinije rezultate u mediteranskim klimatskim uslovima. Mada, nije osetljiv na niske temperature. Može da izdrži ekstremne temperaturne amplitude između -30 i +45 °C.

Voda

To je kultura koja preferira sunčane oblasti i može da izdrži toplo vreme i dugotrajnu sušu. Duboko prodorni koren omogućava upotrebu vode na znatnim dubinama zemljišta. Savetuje se da ga uzgajate na zemljištu koje se pravilno cedi.

Upotreba pistaća

Semenke pistaća su veoma hranljive. Ima 50% ulja, 20% ugljenih hidrata, 20% proteina i 2% vlakana. Mineral, koji takođe sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe, pokazan je kroz naučnu studiju kako bi se smanjio rizik od srčanih oboljenja. Obično se konzumira u prirodnom stanju i često se koristi u proizvodnji sladoleda, putera i drugih prerađenih i konditorskih dobara.

Berba i prinos pistaća

Ako je biljka proizvedena iz semena, pistaći obično uliva plodove oko 10 godina starosti, a sa pet godina ako je biljka kalemljena. Od jula do avgusta plodovi dostižu zrelost. Svake godine se može predvideti rod biljke, a ona rađa u velikom broju svake tri do pet godina. Navodi se da starija stabla mogu da proizvedu 30 kg voća bez ljuske ili 50 kg voća sa ljuskom.

Sadnja pistaća

Optimalno vreme za sadnju je na jesen, kada mlada biljka može da pripremi i uzgaja svoj korenski sistem za proleće. Kao dvodomna vrsta , važno je imati na umu da pored drveća sa ženskim cvećem, mora da se zasadi i drvo sa muškim cvetovima kako bi se vrsilo oprašivanje. Oblik lišća na „muskom“ i „ženskom“ drveću može da varira; „muško“ lišće je tamno zeleno sa dugim lišćem, a „žensko“ lišće je brilijantno zeleno sa velikim lišćem.